Pravna zaštita i dokazi

Svedok nije državni organ. Prijava poslata ovde nije krivična prijava i sama po sebi ne pokreće nikakav postupak. Navode proveravamo, a ako se saglasiš pri slanju, prijava može biti prosleđena nadležnim organima, bez podataka o tebi.

Slanje prijave Svedoku samo po sebi nije uzbunjivanje u smislu Zakona o zaštiti uzbunjivača, pa ti samo po sebi ne donosi zakonsku zaštitu uzbunjivača. Kako da je dobiješ, piše odmah ispod.

Zakon štiti osobu koja otkrije informaciju u vezi sa svojim radom, zapošljavanjem, korišćenjem usluga državnih organa i javnih službi, poslovnom saradnjom ili vlasništvom u preduzeću (čl. 2). Zaštitu imaš ako su ispunjeni ovi uslovi:

• Pravim putem. Informaciju daješ poslodavcu (licu koje je on odredio za prijem), nadležnom državnom organu, ili javnosti preko medija, interneta ili javnog skupa (čl. 5 i 12).
• Na vreme. U roku od godinu dana od saznanja za radnju, a najkasnije deset godina od kada je izvršena (čl. 5).
• U dobroj veri. Da bi u istinitost informacije poverovala osoba sa prosečnim znanjem i iskustvom kao što je tvoje (čl. 5).
• Sa dokazom o prijavi. Prijavu predaj na pisarnici uz prijemni pečat ili pošalji preporučeno sa povratnicom, i sačuvaj potvrdu.

Javnost možeš da uzbuniš bez prethodnog obraćanja poslodavcu ili organu samo kada postoji neposredna opasnost po život, zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu, opasnost od štete velikih razmera ili neposredna opasnost od uništenja dokaza (čl. 19). Podatke označene kao tajni nikad ne iznosi u javnost; za njih postoji poseban postupak preko poslodavca i nadležnog organa (čl. 20).

Poslodavac i nadležni organ moraju da postupaju i po anonimnim prijavama (čl. 13). Zaštitu kao uzbunjivač ipak ostvaruješ tek kada se pokaže da informacija potiče od tebe, pa sačuvaj sve što to dokazuje.

Ako zbog uzbunjivanja trpiš štetu na poslu, možeš da podneseš tužbu višem sudu u roku od šest meseci od saznanja za štetnu radnju, a najkasnije tri godine od kada je preduzeta (čl. 23). Postupak je hitan.

Sud ne može da zasnuje odluku na dokazu pribavljenom protivno zakonu (Zakonik o krivičnom postupku, čl. 16 i 84). Nezakonito pribavljen dokaz ne pomaže slučaju, a tebe može izložiti krivičnoj odgovornosti.

• Fotografiši dokument koji ti je dostupan na poslu. Ne iznosi originale iz institucije: oduzimanje i uništenje službenog spisa je krivično delo (Krivični zakonik, čl. 328).
• Ne ulazi u tuđe naloge, mejlove ni sisteme za koje nemaš ovlašćenje (Krivični zakonik, čl. 302).
• Ne snimaj tajno razgovore, ni one u kojima učestvuješ. Sudska praksa ne isključuje krivičnu odgovornost, a takav snimak možda neće moći da se koristi.
• Dokumente institucija možeš da tražiš zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Odgovor stiže u roku od 15 dana, a na odbijanje se žališ Povereniku. Zahtev nosi ime podnosioca, pa ga, ako želiš, umesto tebe može podneti udruženje.
• Sačuvaj originalne fajlove netaknute na ličnom uređaju. Mi sa priloga brišemo skrivene podatke da bismo te zaštitili, pa naša kopija služi kao trag. Ako slučaj stigne do suda, veštak može da uporedi tvoj original.
• Zapisuj šta se desilo dok je sveže: datum, mesto, ko je bio prisutan. Beleške nastale u vreme događaja vrede više od sećanja.
• Ne šalji tuđe zdravstvene ili socijalne podatke ni dokumente označene kao tajni. Opiši ih i napiši gde se nalaze.

Piši samo ono što znaš ili osnovano veruješ da je tačno, a pretpostavke označi kao pretpostavke. Prijavljivanje nekoga nadležnom organu za delo za koje znaš da ga nije učinio je krivično delo (Krivični zakonik, čl. 334), a iznošenje neistina može povući i odgovornost za štetu.

Ova stranica objašnjava opšta pravila. Za tvoj konkretan slučaj obrati se advokatu ili službi besplatne pravne pomoći u svojoj opštini. Kako čuvamo tvoje podatke piše u delu Privatnost i zaštita podataka.